ОБАВЈЕШТЕЊЕ за власнике и држаоце свиња о опасности од појаве афричке куге свиња на нашим просторима

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске је на својој интернет страници дало обавјештење о ширењу афричке куге свиња у Европи и високом ризику од уноса и појаве ове болести на подручју Босне и Херцеговине и Републике Српске.

Везано с тим редовно прате ширење афричке куге свиња у Европи и у сарадњи са Канцеларијом за ветеринарство БиХ доносе забране увоза живих свиња и одређених производа поријеклом од свиња из држава и регија у којима је болест потврђена у циљу спрјечавања уноса болести овим путем.

Такође обавјештавају да су у овом тренутку најближа жаришта болести у Чешкој Републици, Румунији и Украјини, међутим постоји тенденција наставка ширења болести према нашим сусједним земљама и БиХ, те да су о томе обавијестили све ветеринарске организације и лабораторије, ветеринарске инспекције и Ловачки савез Републике Српске.
Информацију Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске можете потражити на интернет страници www.vladars.net у вијестима од 26.01.2018. године.

Налази се на листи заразних и паразитских болести Свјетске организације за здравље животиња (OIE) и њена појава се мора пријавити и сузбијати по закону.

Извор вируса афричке куге свиња су крв, ткива, секрети и екскрети болесних и угинулих животиња.

Вирус афричке свињске куге је стабилан и може преживјети изван животиње у излучевинама заражених свиња, у труповима и свјежем месу, те у неким производима од меса.

Главни природни пут заразе свиња је ороназални, односно преко уста и дишних путева.
Преноси се директним контактом заражене животиње и здраве и индиректно храњењем контаминираном храном, те векторима у подручјима у којима постоје (крпељи из рода Оrnithodoros).
Механички се вирус може ширити и контаминираном стељом, опремом, одјећом и обућом, превозним средствима, путем инсеката и штакора.
Могућа је зараза и путем сјемена заражених нерастова.

Период инкубације, односно период од уноса вируса до појаве знакова болести је обично од 5 до 15 дана, а код слабије вирулентног соја вируса тај период је дужи, као и развијање клиничких знакова болести који су блажи.
Болест се јавља у перакутном, акутном, субакутном и хроничном облику. У перакутном току се јављају нагла угинућа.
У акутном току болести први клинички знак је обично повећана тјелесна температура преко 40 степени, праћена депресијом, губитаком апетита, брзим и тешким дисањем и исцјетком из очију и носа. Заражене свиње се групишу, стискају се један уз другу, некоординирано се крећу, имају црвенило коже, видљива поткожна крварења нарочито на екстремитетима и ушима, неке животиње повраћају и имају затвор, а неке имају крвав прољев. Обољевају све категорије животиња. Гравидне крмаче могу да побаце у било ком стадију гравидности.
Субакутни ток болести је учесталији у ендемским подручјима, а хронични ток болести се јавља ријетко.

Најважније је о појави обољења или сумње на обољење животиња одмах обавијестити овлаштену ветеринарску организацију.
Не постоји лијек за болест ни вакцина, једини начин је спрјечавање уноса вируса у земљу на граници и на фарму, односно унутар газдинства.

Када се појави болест све животиње на фарми морају бити еутаназиране (усмрћене) у складу са законом.

Ради спрјечавања појаве и ширења болести на фармама је потребно спроводити строге биосигурносне мјере:

• свиње држати у затвореним објектима под надзором,
• спрјечити неконтролисано кретање људи, животиња и возила унутар фарме,
• поставити и одржавати уређаје за дезинфекцију лица и возила која улазе у економско двориште и животињске настамбе, а радницима и посјетиоцима обезбиједити заштитну одјећу и обућу,
• помије и отпатци који се користе као храна за свиње морају бити прокувани, али их је најбоље не давати због ризика од уноса вируса,
• сваку сумњу на болест одмах пријавити у овлаштену ветеринарску организацију,
• све угинуле животиње и све побачаје животиња пријавити у овлаштену ветеринарску организацију,
• поступати по упутству ветеринара,

Више информација потражите у овлаштеној ветеринарској организацији.