ОБИЉЕЖАНА 24. ГОДИШЊИЦА ЕГЗОДУСА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик истакао је данас у Градишци на обиљежавању 24 године од страдања и егзодуса српског народа из Западне Славоније, да су Срби највећи страдалници прошлог вијека, те да је акција хрватске војске “Бљесак” била завршна операција против Срба, који су готово очишћени са територије Хрватске.

“На крају прошлог вијека десило се страдање и етничко чишћење Срба на простору Хрватске и Федерације БиХ. На жалост, ни данас не престаје пристисак на живот и српски национални идентитет”, рекао је Додик у обраћању након помена и полагања вијенаца код спомен-плоче српским жртвама Западне Славоније испред Цркве Покрова Пресвете Богородице у Градишци.

Он је истако да је прошли вијек био и вијек српског јунаштва, да су поред огромног страдања у Првом свјетском рату, Срби и Србија били на листи побједника, али да од тога нису добили ништа као народ који је донио слободу другима, све до Словеније, Хрватске, БиХ и Македоније.

“Онда су се на крају тог вијека исти они којима су Срби дали слободу на почетку вијека окренили против њих у настојању да смање српски етнички простор и умање народни идентитет и значај”, истакао је Додик.

Према његовим ријечима, резултат тога је страдање Срба у континуитету, за вријеме Независне Државе Хрватске, која је одредила да их трећину убије, трећену расели и трећину насилно покатоличи.

“Оно што се десило на крају прошлог вијека су само завршне операције против Срба, који су готово очишћени са терирторије Хрватске. Они који су остали су обесправљени”, навео је Додик.

Додик је поручио да овај вијек треба да буде вијек интеграције Срба, који морају јасно да изађу са програмом националне и државне интеграције и не прихвате све оно што долази са Запада, одакле су долазила највећа српска страдања.

“И у Првом и у Другом свјетском рату са Западу су долазили освајачи. У пољедњем грађанском рату на простору БиХ са Запада су дошли они који су били против српског националног интереса и довели до знатног страдања, тако да данас у Сарајеву готово да нема Срба, који на простору Федерације БиХ тешко живе и опстају зато што постоји Република Српска у коју вјерују”, истакао је Додик.

Он је нагласио да је важно јачати Републику Српску и Србију, да несметано сарађују на свим питањима, као што је то дозвољено свим народима.

“Ми смо Срби, нисмо они који су подијељени као што је то /Бењамин/ Калај желио са `босанским Србима` и да ћирилицу претвори у неку босанчицу. Све су то покушаји асимилације и уништавања српског националног идентитета. Окупљени овдје обиљежавамо тужни догађај, али исто тако показујемо да постојимо и да немамо намјеру да одустајемо од нашег народа и националног и државног интереса”, поручио је Додик.

Он је додао да је историјска чињеница да су народи на овим просторима били у сталним сукобима, па сада неке догађаје једни славе, а други – тугују.

Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да се данас у Градишци Срби са тугом сјећају етничког чишћења сународника из Хрватске, али исто тако исказују подршку онима који су нашли свој дом у Републици Српској након егзодуса у Западној Славонији 1995. године.

“Желимо да покажемо солидарност и да смо дио истог друштва и укажемо на све неправде. Наша је обавеза да причамо о злочинима, поготово о онима о којима свијет не жели да говори, а ово је један од таквих злочина”, навела је Цвијановићева.

Она је нагласила да свијет не жели да прича ни о овим цивилним жртвама – дјеци, мајкама и старицама који су се нашли у тим колонама, напуштајући своје домове, а који као да су избрисани са страница историје.

“Сва ова подручја која су била под заштитом УН су видјела највећа страдања. Поставље се питање – како је то могуће?”, каже Цвијеновићева.

Она је нагласила да се не смију заборавити лицемјерстава и злочини над Србима, али да се морају отварати врата за будућност нових генерација, које ће бити свјесне онога што се дешевало у прошлости и способни да граде будућност.

Предсједник Удружења Срба протјераних из Западне Славоније Крсто Жарковић рекао је да Срби убијени у акцији хрватске војске у западној Славонији прије 24 године заслужују споменик и да очекује да ће то обиљежје бити подигнуто до 1. маја наредне године.

“У Западној Славонији прије егзодуса живјело је 121.000 Срба, који су протјерани због њихове националне припадности”, рекао је Жарковић и захвалио Градишци и Додику јер Српска не заборавља овај дан егзодуса Срба из овог дијела Хрватске.

Градоначелник Градишке Зоран Аџић оцијенио је да је протјеривање Срба из Западне Славоније један од највећих егзодуса у новијој историји.

Он је рекао да су Градишка и Српска прихватили избјегле Србе, који су бјесомучно истјерани из Хрватске.

“Они су данас равноправни грађани Градишке и Републике Српске. Оно што се десило 1995. године можемо да опростимо, али не и да заборавиом”, поручио је Аџић.

Он је истакао да из таквих страдања треба извући поуку, те подсјетио да за злочин над Србима у Западној Славонији нико није одговарао ни након 24 године.

Вијенце су код спомен-плоче српским жртвама западне Славоније положили Додик, Цвијановићева, делегација Министарства рада и борачко-инвалидске заштите у име Владе Српске.

Код спомен-плоче вијенце су положили и посланици у Народној скупштини Републике Српске, породице српских жртава, представници Трећег Република Српска пука, Удружења Срба протјераних из западне Славоније, Удружења породица несталих и погинулих “Суза”, Борачке организације Републике Српске, удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и градске управе Градишка.

Потом су вијенце и цвијеће у Саву спустили Додик, Цвијановићева, Жарковић, министри, народни посланици и други.

Против Срба из Западне Славоније, којих је било 15.000, те 1995. године кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага, а ова област била је под заштитом УН.

Према подацима “Веритаса”, међу 283 погинулих било је 114 цивила, док је заробљено 1.450 војника који су мучени.

Снаге УН, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору.

Народ Западне Славоније кренуо је у егзодус према Републици Српској, а на путу према “мосту спаса” до ријеке Саве сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци.

За убијање и протјеривање Срба у акцији “Бљесак” хрватских оружаних снага у Западној Славонији још нико није одговарао.