Информација о лептоспирози

Лептоспироза (Leptospirosis) је заразно обољење различитих врста домаћих и дивљих животиња, паса и човјека.

Припада групи зооноза,  заразних болести које се преносе са животиња на људе.

Узрочник лептоспирозе су бактерије из рода Leptospira.

Појава лептоспирозе код животиња се мора пријавити надлежном органу и сузбијати по закону.

Лептоспироза се сузбија по Правилнику о мјерама за рано откривање и сузбијање лептоспирозе код животиња („Службени гласник Републике Српске“,број 3/18).

На подручју Градишке лептоспироза је регистрована током 2014. и 2015. године код говеда, свиња и пaса.

У периоду 2016. – 2018. година није регистрована појава лептоспирозе, све до марта мјесеца 2019. године када је утврђена код једне свиње. Други случајеви лептоспирозе нису утврђени, а жариште болести је до почетка јула мјесеца 2019. године санирано.

  Пренос и ширење лептоспирозе

Резервоар и извор заразе су мишеви и пацови, а за људе вјероватни извор заразе су и пси.

Ширењу болести погодује кишна година и повећана густина пацова и мишева.

Болесне животиње и реконвалесценти излучују лептоспире урином, те контаминирају околину и шире заразу.

У влажној околини (баре, мочваре, локве) лептоспире могу да преживе и буду инфективне више седмица.

Осјетљиве су на исушивање и дезинфицијенсе.

Човјек се зарази директним контактом са урином или ткивима заражене животиње, преко посјекотина или огреботина на кожи, а понекад преко слузокоже уста, носа или очију и индиректно у контакту са зараженом околином (вода, тло).

Најчешће обољевају људи који су професионално у контакту са животињама (сточари, ратари, ветеринари, радници у клаоницама, рибари и сл.).

Животиње дуго могу бити носиоци лептоспира и излучивати их урином у вањску средину, а да при том не показују никакве знакове болести, тек побачајем обично у задњој трећини гравидитета поставља се сумња на болест, која се потврђује у овлаштеној дијагностичкој лабораторији.

Везано за побачаје битно је за утврђивање лептоспирозе, али и за друге заразне болести, зоонозе, као што је бруцелоза, Q-groznicа, листериоза и салмонелоза, да се сви побачаји животиња на имању код говеда, оваца, коза, свиња и кобила пријаве епизоотиолошки надлежној ветеринарској организацији, која ће утврдити узроке побачаја те ако посумња на присуство заразне болести предузети и предложити мјере спрјечавања ширења инфекције до доласка ветеринарског инспектора.

Поред побачаја ветеринару треба пријавити и све пријевремене породе, као и породе слабо виталне младунчади, чији узрок такође може бити инфекција, па се то треба утврдити, а све првенствено са циљем здравствене заштите људи.

Према Закону о ветеринарству у Републици Српској власник животиња је дужан да обавијести ветеринарску организацију у случају промјене здравственог стања животиња, укључујући и побачај.

Власник животиња је дужан пријавити и свако угинуће животиња на имању.

Манифестација болести

Код животиња болест се различито манифестира од инапарентне (непримјетљиве) инфекције до клиничких знакова побачаја, крвавог урина, жутице и маститиса (упала вимена).

Код људи болест може бити благог тока са манифестацијама симптома грипа, а у тежем облику може доћи до отказивања рада бубрега и обољења јетре које се манифестује појавом жутице.

Тежи облик болести захтјева болничко лијечење. Сматра се да се болест не преноси са човјека на човјека, али урин обољелог треба опрезно уништавати.

Превентивне мјере

У циљу заштите људи и животиња од лептоспирозе у спрјечавању појаве и ширења болести се спроводи:

• дератизација (уништавање мишева и пацова),
• заштита воде и хране за људе и животиње од контакта са мишевима и пацовима, а и других потенцијално заражених животиња,
• хлорисање воде за пиће,
• хигијенско држање животиња и економског дворишта,
• покривање посјекотина и огреботина непромочивим завојем прије контакта са земљом, блатом или водом који би могли да буду контаминирани мокраћом заражених животиња,
• псима не давати сирове животињске изнутрице,
• прати руке сапуном, јер се лептоспире брзо убијају сапуном, дезинфицијенсима и добрим сушењем руку,
• цијепљење паса против лептоспирозе,
• исушивање локви и уклањање свих извора гдје се може задржавати вода,
• приликом рада са потенцијално зараженим животињама носити заштитну одјећу

и обућу,

• обавезна пријава угинућа и побачаја животиња на имању епизоотиолошки надлежној ветеринарској организацији,

За више информација се обратите Вашем ветеринару.

Хвала Вам!

НАЧЕЛНИК ОДЈЕЉЕЊА

Бранко Стојнић