Преглед меса на трихинелозу

Будући да је сезона традиционалног припремања свињског меса за зимницу подсјећамо становништво на обавезу да одмах након клања прије почетка обраде меса (уситњавање, мљевење и слично) изврше преглед меса на трихинелозу.

Преглед меса на трихинелозу је обавезан и мора се извршити у сљедећим случајевима:

• у свим случајевима клања свиња ради употребе меса за људску исхрану мора се извршити преглед меса на ларве трихинела, односно код клања за јавну потрошњу на свим клаоницама под ветеринарским надзором и код клања за потребе властитог домаћинства, чије је месо намјењено потрошњи у властитом домаћинству,
• код све уловљене дивљачи (месоједи и сваштоједи) која служи за исхрану људи мора се извршити преглед меса на ларве трихинела,
• у свим случајевима клања коња ради употребе меса за људску исхрану мора се извршити преглед меса на ларве трихинела.

За утврђивање присуства ларви трихинела у месу узима се узорак корјена дијафрагме, мишића језика или жвакаћих мишића у прописаној количини.

На присуство ларви трихинела може се прегледати и комадно месо свиња, комадно месо коња и дивљачи, као и производи од меса свиња, коња и дивљачи.

Све утврђене трихинелозне животиње, месо и производи од меса се по закону морају пријавити ветеринарском инспектору ради спрјечавања ширења и сузбијања трихинелозе у циљу заштите здравља људи и животиња.

Преглед меса на трихинелозу је обавезан и дозвољен је само у овлаштеним ветеринарским организацијама методaма вјештачке дигестије.

ТРИХИНЕЛОЗА (Trichinellosis)

Трихинелоза је паразитска болест домаћих и дивљих животиња. Обољевају месоједи и сваштоједи (свиња, дивља свиња, јазавац, медвјед, лисица, пацов), а од биљоједа коњ.

Узрочник је паразит, нематода (округли црв) Trichinella spiralis.

Трихинелоза је врло опасна зооноза, болест која се са животиња преноси на људе.

Трихинелоза је на листи заразних и паразитских болести животиња Свјетске организације за здравље животиња (OIE), обавезно се пријављују надлежном органу и сузбија по закону.

ПРЕНОС И ШИРЕЊЕ БОЛЕСТИ

Резервоар заразе су заражени пацови и дивље животиње. Најзначајнији за инфекцију човјека су свиња и пацов међу којима се инфекција одржава.

Међу пацовима се брзо шири и одржава због канибализма.

Свиње се заразе једући заражене пацове, лешеве заражених животиња или недовољно кухане помије.

Људи се заразе једући сирово, сушено или недовољно термички обрађено заражено месо.

Трихинелоза се шири и неадекватним уништавањем зараженог меса и нехигијенског уклањања лешева угинулих животиња.

РАЗВОЈ ТРИХИНЕЛА

Постоје три фазе у развоју трихинеле: дигестивна, миграторна и мишићна, које се одвијају у једном организму. Пошто се мишићна трихинела унесе у дигестивни (пробавни) систем ослобађа се чахуре, у танком цријеву полно сазријева, пари се и женка леже живе ларве, које лимфом и крвотоком се разносе по цијелом организму, а задржавају се у попречно пругастим мишићима. Сматра се да једна женка избаци око1500 ларви.

Најчешће погођена мјеста су мишићи гркљана, језика, дишни и жвакаћи мишићи.

У мишићима ларва расте, смота се у спиралу, а око тијела се формира циста, односно чахура. Учахурена ларва је отпорна и остаје витална неколико година.

Циклус се наставља када учахурену мишићну ларву поједе други носитељ.

МАНИФЕСТАЦИЈА БОЛЕСТИ

Код животиња инфекција са трихинелом је углавном непримјетна, док код људи инфекција са трихинелом узрокује озбиљну, тешку и опасну болест, која може имати смртан исход.

Код људи период од заражавања до појаве првих клиничких знакова болести може да траје 2 до 7 дана. Клинички знакови болести укључују: мучнину, повраћање, болове у трбуху, пролив, повишену тјелесну температуру, знојење, болове у мишићима, оток лица и капака.

Важно је да се особа у првим знаковима пробавних сметњи одмах јави љекару, јер поузданог лијека за трихинелозу нема, а у мишићној фази је неизљечива.

У сузбијању трихинелозе, обавезно је спроводити и сљедеће мјере:

– свињама не давати не прокухане помије,

– псима и мачкама не давати сирове животињске изнутрице,

– спроводити системску дератизацију и чистити дворишта и објекте,

– лешеве угинулих глодара сакупљати и нешкодљиво уклањати спаљивањем,

– хигијенски држати животиње и одржавати посјед/имање,

– обезбиједи економска дворишта и објекте гдје бораве животиње од неконтролисаног уласка и изласка људи, животиња и возила,

– све угинуле животиње пријавити у епизоотиолошки овлаштену ветеринарску организацију.

За више информација контактирајте свог ветеринара.

Хвала Вам на пажњи.