ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА СТАНОВНИШТВО ВЕЗАНО ЗА НАСТУПАЈУЋУ СЕЗОНУ ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПРИПРЕМАЊА СВИЊСКОГ МЕСА ЗА ЗИМНИЦУ
ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА СТАНОВНИШТВО ВЕЗАНО ЗА НАСТУПАЈУЋУ СЕЗОНУ
ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПРИПРЕМАЊА СВИЊСКОГ МЕСА ЗА ЗИМНИЦУ
Будући да наступа сезона традиционалног припремања свињског меса за зимницу, а ради заштите здравља људи и животиња од заразних и паразитских болести дајемо важна обавјештења:
ТРИХИНЕЛОЗА (Trichinellosis)
На подручју општине Градишка је у 2017. години, до почетка новембра, утврђена појава трихинелозе код једне дивље свиње, а у току 2015. и 2016. године је утврђена појава трихинелозе код двије дивље свиње и једне домаће свиње, због чега се подручје општине сматра под повећаним ризиком од трихинелозе.
Трихинелоза или трихиноза (Trichinellosis) је заразна, паразитска болест животиња, која се са животиња преноси на људе (зооноза). Узрочник је ваљкасти, нематодни црв Trichinella spiralis.
Болест се најчешће повезује са домаћим свињама, а од ње обољевају и коњи, неке врсте дивљачи попут дивље свиње, медвједа, јазаваца и других месождера и свеждера, лисица, пацова који су значајни у ланцу ширења заразе. Животиње не показују видљиве знакове болести, а утврђује се тек прегледом меса заклане или уловљене животиње.
Болест није изљечива и оставља трајне посљедице на здравље људи, а у тежим облицима болести може имати смртан исход. У свињогојској индустрији изазива велике економске штете, обзиром на уништавање зараженог меса.
Ради спрјечавања појаве и ширења трихинелозе животиња обавезно је извршити преглед меса на ларве трихинела:
- у свим случајевима клања свиња ради употребе меса за људску исхрану (за јавну потрошњу на свим клаоницама под ветеринарским надзором и код клања за потребе властитог домаћинства, чије је месо намјењено потрошњи у властитом домаћинству),
- код све уловљене дивљачи (месоједи и сваштоједи) која служи за исхрану људи,
- у свим случајевима клања коња ради употребе меса за људску исхрану.
Ларве трихинела су ситни, спирални црви, који се у зараженом месу не виде голим оком него се могу открити само лабораторијским путем, методом вјештачке дигестије узорака мишића корјена дијафрагме, мишића језика или жвакаћих мишића у прописаној количини.
На присуство ларви трихинела могу се прегледати и други мишићи дивљачи, комадно месо свиња и појединачно сухомеснати производи.
Преглед меса на трихинелозу је обавезан и дозвољен је само у овлаштеним ветеринарским организацијама методом вјештачке дигестије.
Све утврђене трихинелозне животиње, месо и производи од меса морају се пријавити ветеринарском инспектору.
ЕХИНОКОКОЗА ( Echinococcosis)
Након клања животиња често се налазе цисте ехинокока у јетри и плућима, које се манифестују у виду појединачних циста испуњених течношћу или више густо распоређених циста у облику грозда, у народу познате као “водени мјехури”.
Ехинококозу изазива мала пантљичара која живи у цријеву пса, као трајног домаћина, а ехинококозне цисте могу се утврдити код бројних различитих животињских врста и људи као прелазних домаћина.
Заражени пас излучује јајашца пантљичаре из цријева фецесом. Јајашца након тога храном или водом поједу овце, говеда, свиње и друге врсте и човјек (зооноза). Човјек се зарази и директно у контакту са зараженим псом.
Ехинококозне цисте се могу развити у сваком органу прелазног домаћина, али најчешће су захваћена јетра и плућа. Ехинококозне цисте, чак и кад су присутне у великом броју, ријетко узрокују уочљиве знакове болести код домаћих животиња, а код људи могу изазвати озбиљне посљедице по здравље.
У циљу сузбијања ехинококозе сви власници паса су дужни да прије вакцинације пса против бјеснила, спроведу чишћење пса од цријевних паразита (дехелминтизација) антипаразитским средством широког спектра које поуздано убија зреле и незреле облике пантљичаре Еchinococcus granulosus.
Ради спрјечавања ширења јајашаца у околину, обавеза власника пса је да пса, након третирања, држи најмање 48 часова у затвореном простору, а његов измет нешкодљиво уклања.
Ради спрјечавања ширења ехинококозе одбачене органе закланих животиња забрањено је давати псима, органи се нешкодљиво уништавају прокухавањем и закопавањем, односно спаљивањем.
Псима и мачкама не давати сирове животињске изнутрице и месо, а свињама обавезно прокухавати помије.
Власник животиња на паши је дужан да онемогући контакт домаћих и дивљих животиња, а економска дворишта и објекте гдје бораве животиње је дужан да обезбиједи од неконтролисаног уласка и изласка људи, животиња и возила.
Све угинуле животиње је обавезан да пријави у овлаштену ветеринарску организацију, која обавља упис животиња у регистар.
РЕГИСТРАЦИЈА И ВАКЦИНИСАЊЕ ПАСА И МАЧАКА ПРОТИВ БЈЕСНИЛА, ДЕХЕЛМИНТИЗАЦИЈА ПАСА И КОНТРОЛА РАЗМНОЖАВАЊА ПАСА И МАЧАКА
Власник пса и мачке је обавезан да пса и мачку трајно обиљежи микрочипом, има исправу о упису у Регистар паса и мачака и вакцинисању пса и мачке против бјеснила.
Против бјеснила се вакцинишу сви пси старији од три мјесеца једном годишње, а прије вакцинисања пса против бјеснила спроводи се дехелминтизација пса у циљу сузбијања ехинококозе.
Унос у регистар, вакцинисање пса и мачке и издавање докумената врши овлаштена ветеринарска организација.
Власник пса и мачке је дужан да контролише размножавање кућних љубимца и осигура им адекватне услове држања и његе, а начини контроле размножавања могу бити превентивно дјеловање, стерилизација или кастрација животиње.Додатне информације потражите у Вашој ветеринарској организацији.
НАЧЕЛНИК ОДЈЕЉЕЊА
Бранко Стојнић