Обавјештење за власнике свиња и кориснике ловишта о повећаној опасности од појаве aфричке куге свиња

Post Date: 14/03/2019

Обавјештење за власнике свиња и кориснике ловишта о повећаној опасности од појаве aфричке куге свиња

ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА ПРИВРЕДУ И ПОЉОПРИВРЕДУ

Обавјештење за власнике свиња и кориснике ловишта о повећаној опасности од појаве aфричке куге свиња

Афричка куга свиња је утврђена у подручјима Африке, Европе и Азије, а од почетка 2019. године се шири у блиском окружењу у Мађарској, Бугарској и Румунији и пријети да се прошири у сусједне земље Србију и Хрватску. Надлежни органи Србије и Хрватске су предузели мјере смањења популације дивљих свиња да би спрјечили појаву и ширење афричке куге свиња на својој територији.

Дивље свиње као дивље животиње не познају границе и кретањем шире болест, па постоји повећана опасност да се појави и на подручју БиХ и Републике Српске.

Афричка куга свиња је на листи заразних и паразитских болести Свјетске организације за здравље животиња (OIE) и њена појава се мора пријавити и сузбијати по закону.

Не постоји вакцина, а обољеле животиње се не лијече. На мјесту избијања болести све свиње морају бити без одгађања еутаназиране (усмрћене).

Једина сигурна заштита се састоји у спрјечавању уноса вируса афричке куге свиња у земљу или подручје односно узгоје слободне од ове болести.

Афричка куга свиња (Pestis suum Africana) је високо заразна вирусна болест домаћих и дивљих свиња. Манифестује се као хеморагијска грозница. Карактеристично је врло брзо ширење код домаћих свиња и морталитет који може достићи и 100 %.

Не обољевају друге животиње, нити се преноси на људе, али изазива огромне економске штете у свињарству. Међутим због сличности са другим заразним болестима које се могу јавити код свиња, а које су зоонозе односно преносе се са животиња на људе, као што су антракс и врбанац, потребне су мјере опреза док се не спроведе дијагностика.

Извор вируса афричке куге свиња су крв, ткива, исцједак из носа и очију, фецес, урин инфицираних болесних и угинулих животиња.

Вирус је стабилан и може дуго преживјети изван животиње у излучевинама заражених свиња, у крви, у труповима и свјежем месу, а посебно је значајно за ширење заразе да може преживјети и у производима поријеклом од инфицираних свиња који нису или су недовољно термички обрађени. У термички необрађеним производима може преживјети 3 до 6 мјесеци.

У замрзнутом месу може преживјети 1000 дана, а у лешевима од 3 до 5 недјеља.

Главни природни пут заразе свиња је ороназални, односно преко уста и дишних путева.

Преноси се директним контактом заражене животиње и здраве и индиректно храњењем контаминираном храном, водом, те векторима у подручјима у којима постоје (крпељи из рода Оrnithodoros).

Механички се вирус може ширити и контаминираном стељом, опремом, одјећом и обућом, превозним средствима, путем инсеката, штакора, мишева и птица.

Могућа је зараза и путем сјемена заражених нерастова.

Период инкубације, односно период од уноса вируса до појаве знакова болести је од 4 до 19 дана, а код слабије вирулентног соја вируса тај период је дужи, као и развијање клиничких знакова болести који су блажи.

Ток болест може бити перакутан, акутан, субакутан и хроничан.

У перакутном току се јављају нагла угинућа.

У акутном току болести први клинички знак је обично повећана тјелесна температура преко 40 степени, праћена депресијом, губитаком апетита, брзим и тешким дисањем и исцједком из очију и носа.

Заражене свиње се групишу, стискају се један уз другу, некоординирано се крећу, постају видљива поткожна подручја крварења нарочито на екстремитетима и ушима, неке животиње повраћају и имају затвор, а неке имају крвави прољев.

Обољевају животиња свих старости. Гравидне крмаче могу да побаце у било ком стадију гравидности.

Субакутни ток болести је учесталији у ендемским подручјима, а хронични ток болести се јавља ријетко.

О појави обољења или сумње на обољење животиња без одгађања обавијестити  епизоотиолошки овлаштену ветеринарску организацију.

Ако се појави болест све животиње на фарми морају бити еутаназиране у складу са законом.

За власнике свиња у циљу заштите домаћих свиња од афричке куге свиња препоручује се да:

– Уреде и ограде економска дворишта и на улазу поставе и одржавају дезинфекцијске баријере за возила и људе;

– Спрјечавају неконтролисан улазак и излазак људи и возила на посјед, а радницима и посјетиоцима обезбиједе заштитну одјећу и обућу;

– Спрјечавају кретање других животиња у околини и у сточним објектима, као што су мачке, пси, кокоши, патке, гуске, ћурке;

– Обезбиједе здравствено исправну храну и воду за животиње и спрјечавају њихову контаминацију;

– Хигијенски одржавају простор око сточних објеката, да простор постане видљив и прегледан, да нема отпадних и стајаћих вода;

– Спроводе дезинсекцију и системску дератизацију на посједу,

– Не давају помије и отпатке свињама,

– Сваку сумњу на болест одмах пријаве у епизоотиолошки овлаштену ветеринарску организацију,

– Све угинуле животиње и све побачаје животиња, као и рађање слабо виталне младунчади пријаве у епизоотиолошки овлаштену ветеринарску организацију;

– Спрјече било какав контакт домаћих и дивљих животиња.

У ловишту ради раног откривања појаве афричке куге свиња и класичне куге свиња обавеза корисника ловишта је да:

– Обезбиједи достављање узорака крви, слезене и бубрега од сваке уловљене или нађене јединке дивље свиње у овлаштену лабораторију, односно у Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука,

Ради спрјечавања ширења болести препоручује се корисницима ловишта да:

– Манипулацију са труповима уловљених и нађених јединки дивљих свиња обављају на једном мјесту,

– Примјењују биосигурносне мјере у току манипулације са труповима уловљених и угинулих животиња и мјере нешкодљивог уклањања отпада животињског поријекла,

– Обезбиједе хлађени простор за чување трупова уловљених дивљих свиња до добивања резултата испитивања.