ОБИЉЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА ЕГЗОДУСА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ 1995. ГОДИНЕ

Post Date: 03/05/2022

ОБИЉЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА ЕГЗОДУСА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ 1995. ГОДИНЕ

У Градишци је служењем парастоса и полагањем вијенаца и цвијећа на спомен-обиљежје погинулим Србима Западне Славоније обиљежена 27. годишњица од егзодуса Срба из Западне Славоније 1995. године.

Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да је акција хрватске војске и полиције “Бљесак” примјер бруталног етничког чишћења у којој је за само неколико дана 15.000 Срба протјерано из својих домова из западне Славоније, те изразила задовољство јер је Српска постала њихов сигуран дом.

Предсједница је истакла да је те несрећне догађаје пратило и економско страдање, уништавање цивилних и вјерских објеката, по чему се види јасна намјера да се затре траг да су ту некада живјели Срби.

Она сматра да је најтрагичније то што је највише страдања било током избјегличке колоне и њеног бомбардовања, те да се то све дешавало у амбијенту у којем су мировњаци УН требали да успоставе апсолутни мир, стабилност и заштите цивиле.

“Они то нису урадили. Али, то није било једино мјесто које су чувале међународне снаге, а гдје су се на крају догодила велика страдања”, напоменула је предсједница Српске.

Она је изразила задовољство јер је Српска постала сигуран и стабилан дом за људе који су прогнани кроз акције као што је “Бљесак”, “Олуја” и друге, које су дјело хрватских паравојних снага.

“Наша обавеза јесте да се окупљамо и обиљежавамо њихово страдање те изразимо своје поштовање и према жртвама али и према ономе што је била њихова идеја живљења, а коју је неко насилно узео и ишчупао из корјена”, рекла је предсједница.

Окупљамо се, додала је, како би се и поуке из прошлости пренијеле будућим генерацијама, које треба да дају свој допринос даљем развоју и стабилности Републике Српске.

“Изузетно је важно да су нам институције стабилне и способне да испуњавају потребе својих грађана, а велика захвалност републичких институција упућена је према Градишци, која је била прва контакт тачка гдје су наши страдалници покушали наћи спас себи, својој дјеци и породици. Градишка је одлучила тада да им буде сигуран дом, што је остала и данас”, рекла је предсједница.

Градишка и њени грађани су прије 27 година отворили своја врата, душу и срце протјераним Србима из западне Славоније, који су под страшним притиском и нападима хрватске војске и полиције током акције “Бљесак” морали да траже спас на десној страни ријеке Саве, изјавио је градоначелник Градишке Зоран Аџић.

Градоначелник је рекао да је и данас опредјељење грађана и градских власти да се окупе и одају пошту невиним жртвама које су изгубиле животе бјежећи у колони према мосту спаса.

“Градишка жели и даље да остане отворена за све људе добре воље, али не можемо да заборавимо страдање недужних људи, а још већа трагедија је што за злочине почињене над Србима из западне Славоније нико није одговарао”, истакао је градоначелник.

Предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крста Жарковић навео је да Срба поријеклом из овог дијела Хрватске сада најмање има на мјесту рођења, а највише у Србији, Аустралији и другим дијеловима свијета, док су поједини живот наставили у Градишци и другим дијеловима Републике Српске.

“Књиге кажу да Срби у западној Славонији постоје 700 година. Након свих ратова, никад и нико од Срба ништа није наслиједио, увијек смо прогањани и убијани и ово је први рат гдје смо спасили животе, иако смо остали без територије”, нагласио је Жарковић.

Од 1991. до 1995. године у западној Славинији страдао је 1.241 Србин, а само у акцији “Бљесак”, од 1. до 4. маја 1995, погинуло је њих 263, од којих 107 цивила, 43 жене и 12 дјеце.

Вијенце су положили предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Tомић, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Денис Шулић, посланици Народне скупштине Српске и Парламентарне скупштине БиХ, те остали представници републичких институција и града Градишка, Tрећег пјешадијског /Република Српска/ пука и српских организација проистеклих из претходних ратова.