Економска инфраструктура

Привредна структура

Привреда општине Градишка значајније почиње да се развија у другој половини двадесетог вијека, најприје у области пољопривреде, а затим и у другим привредним дјелатностима. Убрзан развој пољопривреде базирао се на природним ресурсима и на примјени савремених средстава и агротехничких мјера у земљорадњи, на изградњи савремених фарми и измјени пасминског састава у сточарству, као и на подизању савремених плантажа воћњака.

Пољопривреда

Пољопривредна земљишта са Лијевча поља, обронци Козаре и Просаре, ријечни сливови Јабланице, Врбашке и Лубине представљају значајан потенцијал за развој интензивне пољопривредне производње. Према Карти употребне вриједности земљишта, која је урађена за потребе Просторног плана РС, чак 92.13 % пољопривредног земљишта општине заузимају земљишта која припадају првој групи земљишта по употребној вриједности (2. – 4. категорија). У структури обрадивог земљишта оранице чине 80%, ливаде 15%, а воћњаци 5% земљишта. Приватни сектор посједује 77,62% укупног обрадивог земљишта.

Просјечна земљишна површина пољопривредних газдинстава на подручју општине Градишка 2009. године износила је 7,24 ha, 2010. године 7,13 ha, 2011. године 7,16 ha, a 2012. Године 7,11 ha, док просјечна површина земљишта по газдинству у Републици Српској износи 4,46 ha. Задње три године је дошло до благог смањења величине пољопривредног газдинства. Разлог томе је више регистрованих пољопривредних газдинстава, са мањом површином земљишта.

Ратарско – повртарска производња

Регион Лијевче поља има дугу традицију у производњи свјежег поврћа. Овај простор има изузетан климатски, земљишни, водни и људски потенцијал за даљњи раст повртарске производње.Кромпир и купус су традиционално доминантне културе са учешћем од 65% у укупној производњи поврћа. Значајан дио комерцијалне производње поврћа се наводњава. Пластеничка производња у Лијевчу пољу има дугу традицију, углавном се у заштићеном простору узгаја рано поврће или цвијеће. Заштићени простори обезбјеђују: сигурну производњу, могућност производње поврћа ван сезоне, већу контролу биљних болести и штеточина уз могућу примјену њихове биолошке контроле.

Процјена је да на простору општине има око 30 ha под оваквом производњом, са тендецијом увођења савременијих пластеника са аутоматским провјетравањем и квалитетном конструкцијом.

Сточарска производња

У укупној пољопривредној производњи на подручју општине Градишка, сточарство заузима значајно мјесто, прије свега захваљујући постојању великих фарми које егзистирају дуги низ година на овом простору. Њихов значај се огледа првенствено у ширењу и осавремењавању пасминског састава (већином свиња) али и у преношењу стручних искустава на индивидуалне произвођаче.

У структури сточарске производње најважније мјесто заузима говедарство са око 14.000 говеда. Број музних грла се константно мјења и тренутно износи око 4.600. Пољопривредни произвођачи млијека са општине Градишка су организовани у оквиру Удружења „Мљекар”. Највећи произвођач млијека је говедарска фарма из Нове Тополе, А.Д. „Фармланд”, а на подручју општине Градишка егзистира и преко 40 већих произвођача млијека, који производе млијеко за тржиште, тј. баве се фармским узгојем. Остала производња млијека се одвија у индивидуалним пољопривредним газдинствима. Годишње количине произведеног млијека на подручју општине Градишка су преко 12 милиона литара. Цјелокупна производња млијека је тржишно организована, од производње до прераде и продаје. Стратешки партнер је „Млијекопродукт” Козарска Дубица.

Поред производње млијека, годишње се утови око 6.000 јунади. Највећи произвођач товних јунади је ДОО “Агроекспорт Компани“ са капацитетом од 3.500 товних јунади, а годишње производи око 2.000 товних јунади. Остала производња је углавном сконцетрисана код мањег броја већих произвођача, чији су товни капацитети од 20 до 500 товних јунади.

Значајно мјесто у сточарској производњи заузима и свињарство са око 34.000 грла свиња. Произвођачи свиња су организовани у оквиру „Пољопривредног удружења произвођача свиња”. Број чланова овог удружења је око 150 произвођача свиња.

На подручју општине Градишка имамо заступљену и овчарску производњу са око 5.500 грла. Перадарска производња је заступљена са капацитетима од око 250.000 кљунова у једном турнусу.

Пчеларска производња на општини Градишка је заступљена у оквиру два пчеларска удружења „Пчеле Биље” и „Аморфа” са око 5.000 кошница.

Ветеринарску дјелатност на подручју општине Градишка обављају регистровани субјекти који су организовани као ветеринарске станице, ветеринарске амбуланте и ветеринарске службе при предузећима, са једне стране и ветеринарска инспекција као контролни орган, са друге стране. Ветеринарске станице и амбуланте обављају послове превенције и лијечења домаћих животиња, на подручју наше општине тако и на подручјима сусједних општина. Инспекцијски надзор врши општинска ветеринарска инспекција, која контролише и координира рад поменутих ветеринарских субјеката.

Сви извјештаји о кретању заразних и паразитских болести животиња у РС могу се видјети на сајту Ветеринарске службе Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде

(www.vetservicers.org).

Воћарство

Општина Градишка има повољне агроеколошке услове за гајење свих континенталних воћних врста. Зачетке интензивне воћарске производње на територији наше општине везујемо за формирање „Плантажа.“ које су основане шездесетих година прошлог вијека. Захваљујући повољним условима гајења али и дугој традицији у производњи воћа на овим теренима, постоје и значајни капацитети за прераду и сушење воћа. У складу са тим воћарство је до сада имало значајно мјесто у економији општине Градишка. Податак да у укупној производњи јабуке у БиХ овај регион учествује са 65 %, најбоље осликава стање и значај ове производње.

Посљедњих неколико година је дошло до значајнијег повећања површина под засадима јабучастог воћа (јабука и крушка), док је ситуација нешто неповољнија када су у питању коштичаве воћне врсте. Површине под засадима трешње и вишње су безначајно повећане иако су то воћне врсте којима би требало дати шансу у подизању нових засада. Слична ситуација је и код гајења кајсије и брескве. Наведене воћне врсте би требале бити више заступљене у површинама које се планирају подићи у будућности.

Основна претпоставка за наше успјешно учешће на домаћем и свјетском тржишту је производња квалитетног воћа и постизање високих, стабилних, приноса. На домаћем тржишту се задњих година продаје велика количина воћа увезеног из европских али и ваневропских земаља. У посљедњих неколико година уложена су значајна финансијска средства и напори на подизању нових засада у којима је примјењена технологија савременог воћарења. Значајни помаци су остварени на проблематици сортимента који је прилагођен купцима из Европе али и увођењу нових технологија које су усклађене са принципима интегралне производње воћа.

Значај воћарства у исхрани становништва и привредном просперитету Републике Српске је велики. Воћарство омогућава и рационално коришћење пољопривредних површина, јер је високоакумулативна пољопривредна дјелатност. Веће површине под воћњацима позитивно утичу на микроклиму мјеста, а на нагнутим теренима спречавају ерозију земљишта. Гајење воћака изискује и ангажовање великог броја радника, што доприноси запошљавању локалног становништва.

Према подацима до којих смо дошли, на подручју наше општине, у интензивном узгоју је око 1.750 ha воћњака. У пуном роду је око 1.600 ha, a 150 ha су млади засади до треће године.
Важно је истаћи да савремену воћарску производњу мора да прати и изградња адекватних складишних простора тј. хладњача. Тржиште БиХ тражи континуирано снабдјевање воћем што од произвођача тражи спремност на чување и испоруку по жељи купца – цијеле године.
На подручју наше општине налазе се четири хладњаче већег складишног капацитета и то у Градишци 9.000 тона, Требовљанима 3.200 тона, Горњим Подградцима 2.200 тона и Турјаку 1000 тона.

Поред наведених изграђен је значајан број мањих хладњача на газдинствима индивидуалних пољопривредних произвођача, тако да је укупан складишни капацитет хладњача на подручју општине Градишка око 17.500 т (1750 вагона), од чега је 10.500 т под УЛО технологијом чувања воћа.

Индустрија

На подручју општине Градишка индустрија се развија у неколико грана:

прехрамбена
дрвопрерађивачка и производња намјештаја
металопрерада
текстилна
прерада пластике и
индустрија грађевинског материјала
Тренутно се индустрија на подручју општине Градишка базира на раду неколико предузећа од којих је већина прешла у приватно власништво.

У области прерађивачке индустрије најзаступљеније производње су:

прерада дрвета и производа од дрвета;
производња стандардних металних производа;
производња прехрамбених производа и пића;
производња намјештаја;
производња предмета од гуме и предмета од пластике;
производња текстилних предива и тканина;
производња одјевних предмета;
издавачка дјелатност и штампање и др.
Све до 1990. године индустрија је била окосница развоја општине. Међутим, због познатих дешавања послије 1990. године, физички обим индустријске производње је нагло опао све до 1995. године, да би након тог периода забиљежио одређени раст. Послијератни период је у знаку промјене структуре власништва државног капитала, односно спровођења Закона о приватизацији. Потребно је покренути производно-програмско реструктуирање предузећа што захтјева свјеж капитал, нове технологије и знања која могу донијети нови инвеститори. Један од основних праваца за развој општине јесте формирање малих и средњих предузећа која не захтјевају велика финансијска улагања, а брзо дају економске ефекте. Дисперзан развој поменутих предузећа на ширем подручју општине ће омогућити равномјеран развој општине, задржавање становништва на селу приближавајући им радна мјеста, инфраструктурне објекте укључујући и бројне друге позитивне ефекте.

Грађевинарство

Грађевинарство је у досадашњем периоду на подручју општине било присутно првенствено у области станоградње, изградње путева и производње грађевинског материјала. Производња грађевинског материјала обухвата камене агрегате, циглу, шљунак и пијесак, сепарирани шљунак и асфалтну масу.

Грађевинске фирме на подручју општине су оспособљене за:

нискоградњу
станоградњу и
хидроградњу

Саобраћајна инфраструктура

Због свог географског положаја и изграђености мреже саобраћајница општина Градишка има веома повољан географски-саобраћајни положај. До свих мјесних заједница се може доћи било асфалтним или макадамским коловозом.

Општина Градишка је испресјецана важним комуникацијама које је повезују на сјеверу са ауто-путем Београд-Загреб и са жељезничком пругом која повезује Европу са Блиским истоком, на југу са Бања Луком те жељезницом и друмовима са Јадранском морем. Велики значај за општину Градишка има ријека Сава која је пловна од Сиска до Београда. Недалеко од границе општине Градишка са Лакташима у мјесту Маховљани налази се Аеродром „Бања Лука“ који задовољава потребе грађана за ваздушним транспортом.

Главне потребе у области међумјесног, међуентитетског и међународног путничког саобраћаја покривају се од стране аутопревозника из већих мјеста (Бања Лука, Сарајево, Мостар, Београд и Загреб), а теретни саобраћај је организован као споредна дјелатност унутар постојећих привредних субјеката или се истим баве одређена физичка лица, којима је то и основно занимање.

За локалне потребе организован је и развијен приградски саобраћај у оквиру „Аутопревоз“ АД, који посједује аутобуску станицу А категорије, а данас је у тој области присутан и већи број самосталних аутопревозника.

Енергетска инфраструктура

Општа електрификација подручја општине Градишка извршена је у периоду од 1968. до 1974. године. Општинско подручје Градишка снабдијева се електричном енергијом из електроенергетског система Републике Српске, односно БиХ, преко двије трафо-станице 110/20/10 kV 20 MVA и то TS 110/20/10 kV 2×20 MVA Градишка и TS 110/20/10 kV 20 MVA Нова Топола. Трафо-станице су лоциране у јужном дијелу града и на источном дијелу насеља Ровине. Основна концепција мреже на подручју општине Градишка базирана је на тронапонском систему развођења електричне мреже и то довод 110, те 20 и 10 kV средње-напонски развод. Насеља гдје се врши испорука електричне енергије преko 20 kV водова имају већи квалитет испоруке електричне енергије, јер су мање оптерећени па су рјеђи испади, а и напонске прилике су у границама дозвољеног.

Резервно напајање углавном се своди на властите изворе елекричне енергије које посједују поједини важнији објекти као што су Станица јавне безбједности, болница, бензинске пумпе итд.

Хидротехничка инфраструктура

Снабдјевање водом

Дистрибуција односно снабдијевање становништва и привреде питком воодм врши КП „Водовод“ а.д. Градишка, као и одвођење и пречишћавање отпадних вода из насеља.

Водоводна мрежа општине Градишка се шири плански. Концепт водоснабдијевања заснован је на искориштењу резерви подземних вода у Лијевче пољу. У јужном дијелу општине Градишка, у насељу Жеравица налази се водоизвориште са подземним водоносним слојевима, на дубини од цца 25 m. Из ових природних резерви, према истраживањима, може се захватити и до 600l/s воде.

Квалитет захваћене подземне воде је добар, што су потврдиле бројне до сада урађене анализе квалитета воде.У оквиру водоизворишта вода се захвата из четири експлоатациона бунара. Вода се из бунара пумпа у водоторањ, запремине 470 m3, из којег се гравитационо транспортује до потрошача. Садашњи радни капацитет изворишта ограничен је капацитетом ових бунара и износи 335l/s. Укупна дужина водоводне мреже је 406.660 m’, а покрива подручје општине, односно уже градско подручје и 31 мјесну заједницу било дјеломично или у потпуности. Већина ових мјесних заједница се налазе у II и III висинској зони.